Avicenna bolnice Odeljenje za uvo, grlo i nos (ENT) je medicinska grana koja se bavi dijagnostikom i lečenjem bolesti spoljnog uva, bubne opne, srednjeg uva, nosa, grla, jednjaka, glasnih žica i facijalnih nerva za sve uzraste.

Šta je otorinolaringologija?

Otorinolaringologija je poznata kao najstarija medicinska grana. KBB bolesti mogu se javiti kod ljudi svih uzrasta. Veliki deo bolesti može se dijagnostikovati fizičkim pregledima, što pokazuje da su lekari otorinolaringologi među najzaposlenijim doktorima. Područja koja spadaju u oblast otorinolaringologije uključuju: uvo, nosne puteve, nos, sinuse, usnu šupljinu, grkljan, pljuvačne žlezde, gornji deo ždrela, štitnu žlezdu i druge oblasti. Lekari koji se specijalizuju za otorinolaringologiju mogu obavljati i medicinske i hirurške tretmane. Da bi lekar postao specijalista za uvo, grlo i nos, potrebno je da završi 6 godina osnovnih medicinskih studija, a zatim još 6 godina specijalističkog obrazovanja.

Bolesti uva

Problemi sa sluhom, infekcije uva, problemi sa ravnotežom, problemi sa facijalnim ili moždanim nervima, problemi sa spoljnim i unutrašnjim uvom uglavnom spadaju u bolesti uva. Lekari otorinolaringologije koji se bave dijagnostikom i lečenjem bolesti uva leče poremećaje poput tinitusa (zvona u ušima), nakupljanja tečnosti u uvu, problema sa ušnim voskom, akutnog zapaljenja srednjeg uva, zapaljenja spoljnog uva i gubitka sluha. Takođe se bave i lečenjem ušnih tumora, izlučevina iz uva, bolova u uvu i krvarenja iz uva.

Bolesti nosa

Sekrecija iz nosa, prehlada, deformacije nosa, zakrivljenost nosa, nenamerno krvarenje iz nosa, problemi sa mirisom, estetske operacije nosa, sinusitis i alergijski rinitis su bolesti koje leče lekari otorinolaringologije.

Bolesti grla

Bolesti gornjih respiratornih puteva i probavnog sistema, kao i problemi vezani za strukturu grkljana, takođe spadaju u oblasti specijalizacije lekara otorinolaringologa. Problemi sa disanjem, glasom i gutanjem takođe spadaju u dijagnoze i tretmane. Lekari otorinolaringologije, osim što izvode operacije na krajnicima, leče i bolesti poput apneje u snu, hrkanja i faringitisa.

Tumori na vratu

Kada se primeti kvržica na vratu, obavezno treba posetiti lekara otorinolaringologa.

Najčešći uzrok otoka na vratu je povećanje limfnih žlezda zbog infekcija, a obično su veoma bolni. U glavi i vratu postoji oko 300 limfnih žlezda, koje se obično ne mogu opipati i nisu vidljive. Ponekad, kod mršavih osoba ili onih sa dugim vratom, mogu se opipati dubokim palpiranjem. Ponekad se ove žlezde mogu direktno inficirati, ili reagovati na upalne akne na licu i vratu, infekcije zuba, jezika, usne šupljine ili krajnika. Ova limfna tkiva brzo rastu, bolna su i obično ih ima više.

Osim toga, ove kvržice mogu nastati i zbog rasta ili infekcije nekih kističnih ostataka koji su prisutni od rođenja. Ponekad se mogu javiti zbog samih limfnih žlezda ili zbog širenja malignih tumora sa glave i vrata na limfne žlezde. Ove kvržice su dugotrajnije, tvrde, i obično su povezane jedna sa drugom, a ne smanjuju se lečenjem. Posebno je važno obratiti se lekaru ako otok na vratu traje duže od 15-20 dana, bez obzira na to da li postoji infekcija. Najčešći uzrok kod dece su infekcije, dok kod odraslih treba isključiti maligni tumor ako se kvržice brzo razvijaju.

U diferencijalnoj dijagnozi mogu se zahtevati biokemijski testovi, detaljni klasični i endoskopski pregledi, ultrazvuk, kompjuterizovana tomografija ili MRI pregledi. Ako je potrebno, može biti neophodno uzimanje biopsije iz kvržice putem finog igličnog aspirata, true-cut biopsije ili uzimanjem uzorka hirurškim putem. Na osnovu patološkog rezultata može se postaviti konačna dijagnoza.

Na osnovu dijagnoze može biti potrebno sprovesti medicinsku ili hiruršku terapiju, kao i radioterapiju ili hemoterapiju.

Kod infekcija, koristiće se antibiotici tokom 7-14 dana. Bol i otok obično prolaze u kratkom vremenskom periodu, ali potpuno smanjenje otoka limfnih čvorova može trajati nekoliko nedelja, sa sve manjim intenzitetom. U slučaju specifičnih infekcija poput tuberkuloze, lečenje može trajati mesece. Ako postoji kongenitalna cistična lezija, primarno lečenje je hirurško. Ako su maligni tumori uzrok nastanka, pored lečenja primarnog tumora, može biti potrebno izvršiti disekciju vrata ili primeniti radioterapiju i hemoterapiju za uklanjanje kvržica sa vrata.

Endoskopska hirurgija sinusa (EHS)

Endoskopska hirurgija sinusa (EHS) je moderna metoda lečenja koja se koristi u operacijama bolesti sinusa (hronične infekcije, polipi, ciste, neki tumori). Ova metoda se izvodi bez ikakvih rezova sa spoljne strane nosa, korišćenjem nazalnih teleskopa koji ulaze kroz nos i pod nadzorom monitora, uz pomoć specijalnih alata razvijenih za sinuse.

EHS se obično koristi u operacijama hroničnih infekcija sinusa, nazalnih polipa, tumora sinusa, kao i u slučajevima povreda prednje šupljine lobanje, oštećenja očne šupljine usled trauma, curenja cerebrospinalne tečnosti, upala suznih kesica (dakriosistorinostomija) i hirurškom lečenju hipofiznih tumora, sve bez spoljnog reza.

Za ovo, postupke i moguće komplikacije treba izvoditi iskusni hirurzi sa iskustvom u ovim oblastima, jer u suprotnom nastanak komplikacija (krvarenje, intraorbitalno krvarenje, trauma očne šupljine, povreda suznog kanala, curenje cerebrospinalne tečnosti, komplikacije unutar lobanje) postaje neizbežan.

Obično se preferira opšta anestezija. Trajanje operacije zavisi od broja sinusa koji se operišu, da li je zahvat jednostran ili dvostrani, kao i od rasprostranjenosti patologija u sinusima i unutar nosa.

Osim u retkim slučajevima, nije potrebno stavljati tampon, ali ako postoji mogućnost krvarenja ili ako je intervencija obuhvatila septum i konke, može biti potrebno staviti tampon. Jedna noć u bolnici je obično dovoljna. Terapija lekovima traje oko deset dana. Za formiranje krasta u nosu primenjuju se nosne ispirke i hidratantni sprejevi. Treba dolaziti na kontrole i previje, prema uputstvima doktora, na nekoliko dana.

Miringoplastika – Zatvaranje perforacije bubne opne

Ovo je postupak popravke bubne opne usled perforacija koje su nastale zbog prethodnih infekcija srednjeg uva ili zbog trauma bubne opne (udara, eksplozija, strani objekti), što dovodi do trajnih rupa na bubnoj opni.

Kod pacijenata sa perforacijom bubne opne, može doći do oduzimanja sluha tipa prenosa, kao i do povremenih infekcija zbog prodora vode, naročito prilikom kupanja ili ulaska u more i bazen. Takođe, može doći do zvonjave u uvu. Ako se ne leči, ponovljene infekcije mogu uzrokovati povećanje gubitka sluha. Osobe moraju stalno da štite svoja uva i ne mogu da ulaze u more ili bazen.

Popravkom bubne opne, poboljšava se sluh pacijenta, a takođe neće morati da štite svoja uva.

Ako je rupa veoma mala, može se popraviti lokalnom anestezijom kroz spoljnji slušni kanal. Ako je rupa veća, obično se popravlja pod opštom anestezijom, ulaskom kroz spoljnji slušni kanal ili iza uha. Za popravku perforacije obično se koristi vlastita tkiva pacijenta, poput omotača temporalnog mišića, kože uha i hrskavice. U nekim slučajevima mogu se koristiti materijali poput gotovih fasija, moždanih opni ili krvnih sudova. Ako pacijent ima problem sa slušnim koščicama, to takođe mora biti popravljeno, a ovaj postupak se naziva timpanoplastika.

Pacijent obično može biti otpušten istog dana i vratiti se svom normalnom životu. Zbog zavoja u spoljnem slušnom kanalu, u zavisnosti od veličine rupe na bubnoj opni, zavoji će biti prisutni od jedne do tri nedelje. Nakon što se zavoji uklone, koristiće se antibiotik kapi još neko vreme. Slušanje će se vratiti na normalu za otprilike mesec do mesec i po dana.

Nakupljanje tečnosti u uvu (hronični serozni ili mukoidni otitis media) i ugradnja ušnog tubusa (Grommet tubus)

Kod infekcija gornjih respiratornih puteva može doći do privremenog bola u uvu zajedno sa nakupljanjem efuzije (tečnosti). Ovaj problem se brzo rešava lečenjem. Uzrok tome je blokada otvora Eustahijeve tube na strani grla zbog edema izazvanog infekcijom.

Sva deca do šest godina starosti dožive barem jednom infekciju srednjeg uva, a većina ovih infekcija je virusnog porekla.

Nakupljanje tečnosti u uvu se najčešće javlja kod dece. Može se javiti i kod odraslih, ali obično je jednostrano, i treba isključiti tumorske formacije u grlu. Deca često imaju infekcije gornjih respiratornih puteva i skloni su upalama srednjeg uva.

Funkcija Eustahijeve tube je da obezbedi ventilaciju šupljine srednjeg uva i da drenuje sluz iznutra prema grlu. Kod dece, Eustahijeva tuba je kraća, ravna i horizontalna u poređenju sa odraslima, ali sa sedam godina dostiže ugao kao kod odraslih. Česte infekcije gornjih respiratornih puteva, hipertrofija adenoida, alergijski rinitis ili upalni cisti mogu dovesti do blokade Eustahijeve tube, čime ona gubi svoju funkciju i tečnost se nakuplja u srednjem uvu bez prisustva infekcije. Kod upale srednjeg uva, tečnost se obično povuče u roku od mesec dana, ali u 10% slučajeva može trajati nekoliko meseci.

Ako se tečnost nakupljena u srednjem uvu ne povuče uprkos svim tretmanima i traje duže od tri meseca, treba ugraditi ventilacioni tubus kako bi se obezbedila ventilacija i drenaža srednjeg uva. Grlo se mora obavezno pregledati, a ako postoji adenoid, treba ga ukloniti.

Kod pacijenta dolazi do gubitka sluha tipa prenosa, pojačava zvuk na TV-u ili prilazi televizoru, ne može da čuje ako sedi posebno u zadnjim redovima u školi, postaje nezainteresovan za časove, povremeno ima bolove u uvu. Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda i, ako je potrebno, testova sluha i merenja pritiska u srednjem uvu.

Operacija se izvodi pod opštom anestezijom. Bez spoljnog reza na uvu, ulazi se kroz spoljnji slušni kanal, pod mikroskopskim nadzorom se pravi paracenteza (rez na bubnoj opni) na donjem prednjem kvadrantu bubne opne, prvo se aspirira tečnost ili sluz iz srednjeg uva, a zatim se ugradi Grommet tubus. Pacijent obično nema ozbiljan bol nakon ovog postupka. Slušanje se može normalizovati čak i istog dana.

Cilindričasta tuba ima zadatak da preuzme funkciju Eustahijeve tube dok se ona ne vrati normalna funkcija. U prvim slučajevima koriste se kratkotrajne tubice (4-6 meseci) koje se same izbacuju iz spoljnog slušnog kanala. Ako se stanje ponovi nakon što se tubica izbacila, tada je potrebno ugraditi T-tubu, koja se ne izbacuje sama, ali ovo je retko. T-tuba ostaje na mestu duže od godine dana i može se ukloniti pod nadzorom lekara.

Nakon operacije, dok se tubice ne izbace, treba stavljati vatu sa vazelinom u uva prilikom kupanja, a ulazak u more i bazen treba izbegavati. Kod infekcija gornjih respiratornih puteva može doći do iscjedka, i odmah treba posetiti lekara.

Septoplastika – Operacija devijacije nosnog septuma

Pregrada koja deli obe nosne šupljine naziva se septum. Na prednjem delu je od hrskavice, a na pozadinskom delu od kosti. Sa obe strane ove strukture postoje mekana tkiva nazvana mukoperikondrijum i mukoperiost. Krivine ove strukture koje ometaju disanje kroz nos nazivaju se devijacija septuma.

Nosne šupljine nisu stalno iste veličine. U različitim vremenskim intervalima (od 3 do 12 sati), dolazi do promena zapremine u nosnoj sluzokoži i na bočnim zidovima nosa, gde se nalaze konhe (nosne školjke). Ovaj proces se naziva nazalni ciklus. Kod normalnih ljudi ovaj proces nije primetan, dok se kod osoba sa devijacijom septuma može primetiti, pa osećaju kako im nos tokom dana povremeno otvara i zatvara. Osobe sa devijacijom obično leže na strani koja nije začepljena, kako bi otvoreni nos ostao prohodan.

Kod osoba sa devijacijom septuma i hipertrofijom konhi, kao i kod osoba sa alergijskim rinitisom, prehlada može trajati duže, a verovatnoća za razvoj sinuzitisa se povećava. Takođe, zbog noćnog disanja kroz usta dolazi do suvoće u grlu, kvalitet sna se pogoršava, a sklonost ka infekcijama gornjih i donjih respiratornih puteva raste. U težim slučajevima mogu se javiti smetnje u mirisu i apneja u snu.

Pre nego što osoba napuni 17 godina, razvoj nosa nije potpuno završen, pa operacija ne treba da se vrši. Međutim, kod dece sa ozbiljnim povredama nosa koje uzrokuju otežano disanje ili veoma teškom dvostrukom nosnom opstrukcijom zbog devijacije, može se izvesti ograničena operacija. Nakon 17-18 godina, ako devijacije koje uzrokuju opstrukciju nosa i dalje traju, mora se znati da će biti potrebna druga operacija.

Lečenje: Operacija treba da se obavi najmanje šest sati nakon što pacijent nije jeo i pio, odnosno treba doći na prazan stomak. Osoba treba da obavesti lekara o lekovima koje stalno koristi, a lekovi koji razređuju krv treba da se prestanu koristiti najmanje nedelju dana pre operacije, jer inače mogu izazvati prekomerno krvarenje tokom i nakon operacije.

Bez spoljnog reza, ulazi se kroz nosnu šupljinu i ispravljaju devijacija i hipertrofija konha. Operacija može biti izvedena pod lokalnom anestezijom, ali obično se izvodi pod opštom anestezijom. Nakon završetka operacije, u zavisnosti od stanja septuma i postupaka primenjenih na konhama, može se izbegavati stavljanje tampona ili se mogu postaviti silikonski splintovi i/ili Merocell tamponi koji ne izazivaju previše nelagodnosti pacijentu.

Tamponi se obično uklanjaju drugog dana. Ako dođe do krvarenja, može biti potrebno ponovo postaviti tampone, ali ovo je retko. Tamponi ne uzrokuju ozbiljne nelagodnosti i lako se uklanjaju. Koriste se samospuštajući šavovi, tako da nije potrebno uklanjati šavove.

Na licu neće biti nikakvog otoka.

Kada efekat anestezije prođe, 3-4 sata nakon operacije može se početi sa hranjenjem kroz usta, nije potrebna nikakva restrikcija u ishrani.

Zbog tampona može doći do suvoće u grlu i suzenja očiju. Povremeno može biti krvavih iscjedaka iz nosa i ždrela. Spavanje sa podignutom glavom smanjuje bol.

Nakon što se tamponi uklone, može doći do oteklina i krastica u nosu koje će se smanjivati tokom vremena. One će biti očišćene pomoću morske vode ili blago slanih, sodom bikarbonatom obogaćenih kapi za nos, a ako bude potrebno, vaš lekar će ih očistiti. Nos se može čistiti blagim šmrkanjem, bez pretjerivanja.

Prvih mesec dana treba izbegavati prekomerne fizičke aktivnosti. Pacijenti obično vraćaju uobičajeni svakodnevni život nakon što se tamponi uklone.

Ako dođe do povišene temperature (preko 38 stepeni), prekomernog krvarenja, lošeg mirisa iz nosa ili bola koji ne prestaje uz upotrebu analgetika, treba se obratiti lekaru.

Rinoplastika – Septorinoplastika – Estetska operacija nosa

Oblikovanje nosa ponovo se naziva rinoplastika ili estetska operacija nosa. Ako pacijent ima probleme sa disanjem (devijacija septuma, hipertrofija konha itd.), onda se u istom postupku može izvršiti korekcija tih problema, a tada se radi septorinoplastika. Ova operacija ne bi trebalo da se izvodi pre 18. godine, osim u retkim slučajevima.

Strukturno nezadovoljstvo oblikom nosa, prošle povrede, deformacije nosa nastale usled nesreća ili tumora moraju biti ispravljene. Takođe, operacija može biti tražena i iz estetskih razloga, bez ikakvih problema sa funkcionalnošću nosa. Za ovo, osoba mora imati psihološki stabilnost, biti podložna vlastitoj želji bez spoljnog uticaja i morati biti dovoljno zrela, sa postignutom određenom uzrastu.

Operacija se može izvoditi otvorenom i zatvorenom tehnikom. U zavisnosti od preferencija lekara, ako nije prisutna prekomerna deformacija u hrskavicama na vrhu nosa i gornjem delu septuma, primenjuje se zatvorena tehnika. Otvorena tehnika podrazumeva pravljenje reza u srednjem delu nosnica, na mestu koje se zove columella, a ne ostavlja ozbiljan ožiljak. Ovom tehnikom koža na hrskavicama i kostima se podiže, što omogućava lakšu i precizniju rekonstrukciju pod direktnim uvidom. Potrebni graftovi se lakše i preciznije postavljaju. Osim toga, razlika između ove dve tehnike ne postoji.

Na licu može doći do otoka i blagih modrica nekoliko dana. Unutra u nosu obično se ne stavljaju previše tampona, mogu se postaviti silikonski splintovi ili ih možda uopšte neće biti. Na spoljašnjoj strani nosa postavljaju se trake i gips ili drugi materijali koji pružaju stabilizaciju. Ovi materijali se obično uklanjaju nakon najmanje nedelju dana, a trake se obično primenjuju još nedelju dana.

Otoci na nosu i oteklina obično potpuno nestanu unutar dve nedelje. Nakon otprilike godinu dana, u veoma malom broju slučajeva, može biti potrebno izvršiti manje intervencije.

Pacijenti ne smeju nositi naočare tokom šest meseci. Mogu koristiti naočare koje ne dolaze u kontakt sa nosom.

Potrebno je zaštititi se od prekomernog izlaganja suncu. Pušenje treba izbegavati jer pozitivno utiče na proces oporavka. Za dokumentaciju i planiranje operacije, pre operacije prave se fotografije pacijenta sa prednje strane, sa profila, sa vrha glave i sa dna. Ako pacijent koristi lekove koji razređuju krv, treba ih prestati koristiti najmanje deset dana pre operacije, i pušenje treba izbegavati.

Tonsilektomija – Operacija krajnika

Krajnici su postavljeni na mestu gde se ukrštaju disajni i probavni putevi, i predstavljaju najveći deo našeg imunološkog sistema. Pomažu u prepoznavanju mikroba koji ulaze u telo putem disajnog ili probavnog sistema. Pored krajnika, postoje i slične strukture kao što su adenoidi (nosna mandula), krajnici na korenu jezika, lateralni limfoidni koloni na suprotnom zidu grla, kao i veliki broj odvojenih limfoidnih tkiva. Uklanjanjem krajnika, ova druga tkiva nastavljaju da obavljaju istu funkciju. U nekim slučajevima, možda će biti potrebno ukloniti i ova tkiva.

Često bakterijske angine koje uzrokuju kronične upale krajnika i apscese, preveliki krajnici koji otežavaju disanje i ishranu, hipertrofije koje mogu dovesti do hrkanja i apneje u snu, loš zadah, kao i postojanje tumorskih promena, mogu biti razlozi zbog kojih je neophodna hirurška intervencija.

Operacija se sprovodi pod opštom anestezijom. Može se izvoditi klasičnom hirurškom tonsillektomijom, kao i pomoću bipolarnog koterizatora, termalne zavarivanje ili koblacije. Prednosti ovih metoda su to što nema krvarenja, operacija se brzo završava, a postoperativni bol je manji. U nekim slučajevima može biti potrebno koristiti šavove za kontrolu krvarenja. Krvarenje se može javiti u 1% slučajeva. Rano krvarenje se javlja u prvih četiri sata, dok se manja krvarenja mogu pojaviti u prvih deset dana. Ako dođe do krvarenja, odmah treba kontaktirati lekara.

Pacijent se obično otpušta isti dan ili dan nakon operacije. Propisani su lekovi protiv bola. Nakon dve do četiri sata od operacije, može se početi sa unosom hrane kroz usta. Preporučuju se topli tečni obroci, supa, puding, jogurt, voćni sokovi i pirea, odnosno hrana koja nije čvrsta. Obično se poboljšanje dešava u periodu od nekoliko dana do deset dana.